Proglas - Проглас, Cyrillic Script

Проглас јест поема написана на початке втореј половины деветего столетија jaко поетске предсловије к преведіенију евангелији до старословіенскего језыка, јејже авторство јест приписано лично Константинy Философу званему такоже светиј Кырил (на Земји жише от 826/827 до 869 годины). Може быти, же то јест първиј книжевниј паметник старословіенскего језыка. Проглас хвали преведіеније евенгелији до роднего језыка Словіенов и једновременно говори о потребіе и правіе чловіека на богослужбы в роднем језыке. Поема имаје тыпичне знакы средновіечнеј книжевности - научност и уміеније, сут в њеј цитаты Евангелистов и светего Павла. (v latinice čitajte tu)

Състав поемы

Дългота поемы јест стодесет стихов (ако не почитајеме стојединнадесетиј, иже твори само слово Амин). В оригиналној старословіенској верзији имаје без мала всјакиј стих дванадесет слогъ, али преведіеније до новословіенскего јест абсолутно точне. Държал јесм се само дву принципу. Първиј јест уже речене число слогъ в јединем стиху и вториј, да конец петего или седмего слога не може діелити слово, штоже јест такоже в оригиналнеј верзији.

В старословіенскеј глаголици је была буква С писана јако . В стихах

слышајте ныніе от ума же својего,
слышајте Слово се всиј народ словіенскиј,
слышајте Слово, бо от Бога приходи,
Слово кърмюче Вам душе људске гладне,
Слово крепивајуче и сърдце и ум,
Слово се готоваје Бога познати.

јест видимо, же на початке каждехо стиха јест са буква. Она значи съјединіеније сымбола круга и сымбола трикута. Круг јест сымбол светого круга над главами светих људиј (община на Земљи) и трикут јест сымбол ока Бога или Тројице Божеј. Еј, всјакиј Словіен имаје су букву в својем имени.

Јако читати Проглас?

Първіеје јесм хотіел преписати Проглас даже до епицкеј подобы, но абы јесм не унижил јего цену, отвъргнул јесм таку идеу.

Најглавніејшиј принцип јест тој, же словниј ред јест архаичниј. Такиј словниј ред је подобниј словнему реду романтисма в деветнадесетем столетији: напр. изреченије “Чују чисту љубу својего мужа.” бы могло быти тако: “Чују љубу мужа својего чисту.” Приложник просто последује именик. Се јест можно, затоже съвременни словіенски језыкы и такоже старословіенскиј имајут именне и глаголне суффиксы.
Показателни заименикы обычајно такоже идут по именику: сиј чловіек = чловіек сиј;
Речениј словниј ред јест изміенен в тіех сълучајах, ако бы се по петем или седмем слоге в стиху не находило словне предіеленије.
Частица “же” наследује слово, иже увеличаје.
Слова, иже не сут обче знајеми, сут на конци поемы в`купіе с линками на сајты о Прогласе.

Добро знају, же нијаке преведіеније не може постигнути оригиналну верзију, зато прошу о дълготърпіеније при читанији поемы. Хочу такоже похвалити господа Мерунку за помоч при діеле.

Поема

Проглас евангелију светему аз јесм:
Јако пророки прорекли сут нам прежде,
Христос приходи събирати народы,
убо свіетло Он јест всему свіету сему.

Се събыше се в нашем седмем віеке сем.

Бо речеху они, да слепи прозрејут,
глухи услышут Слово в Книге писане,
Убо Бога же јест познати достојно.

И ради того слышајте, Словіени, се:
Бо дар јест Вам от Бога јединего дан,
дар Божиј јест віерно дар из части правеј,
дар душам Вашим, иже Вам не изтлеје,
душам тіем, иже јего до себе пријмут.

Свети Мафеј и Марко и Лука и Јан
слова учют все народы глаголајуч:
Бо ако душиј својих људских красоту
видите, бо љубите радовати се,
хочете тму греховну грозну отгнати,
и свіета сего тљу смрадну отложити,
и живот рајскиј про себе приобрести,
избіегати от огња горејучего,
слышајте ныніе от ума же својего,
слышајте Слово се всиј народ словіенскиј,
слышајте Слово, бо от Бога приходи,
Слово кърмюче Вам душе људске гладне,
Слово крепивајуче и сърдце и ум,
Слово се готоваје Бога познати.

Јако без свіетла радостно же не буде
очим діело Бога не видючим јасно,
бо всјака ни красна ни видима не јест,
тако ни душа ниједна без букевъ,
не досъвіеди нијакиј закон Божиј,
нијакиј закон книжниј, закон духовниј,
закон, јимже рај Божиј се нам вазјави.

Бо јако слух глухиј, глас громниј небескиј
не слышучиј, Бога се бојати може?

Ноздре те, иже кветы не ухајете,
јако чудо Бога же разуміејете?

Бо таки уста, иже сладке не чујут
на камен твърдиј претворют же чловіека.

Паче от сего душа, иже јест безбукевна,
јави се быти мъртва в телесах људиј.

Се же, мы брати, уже все промыслихом,
и глаголајеме вам съвіет достојниј,
иже все људи віеројетно отлучи,
от житија скотнего и от похоти,
да бысте не имали ум неразумниј,
ако в језыке тузем Слово слышите,
ни глас звона міедьнего в њем не слышели.

Бо светиј Павел се учюц јест изрекл
молитву своју ваздав първіеје Богу:
Паче хочу словъ пет само изречти,
с разумом својим јасно глаголати,
да быху јих все же брати разумили,
неже словъ тысача неразумимих.

Бо кториј чловіек лично не разуміе,
кториј не приложи ни притечу мудру,
може ли такиј Слово праве казати?

Бо јако тља настане тіелесам људиј
всетлејуча от гноја болше гнијуча,
ако ли кърму праву то не имајут,
тако и душа всјака же упадаје
в жизњи, ни живот Божиј не имаје,
ако ли слова Боже красне не слыши.

Инаку јеште велми притечу мудру
глаголајме, љубючи се људи дружно,
иже хочеме израсти растом Божим;
Бо кто не знаје правду знајему стару:
Јако семени паднучему на ниву,
тако на сърдца жеждне всих људиј
је треба дежде плодне букевъ Божих,
да бы възрастл в људах плод Божиј паче.

Кто може все притече мудре изречти,
обличајуче народ без книгъ светих,
гласом неразумивим глаголајучиј?

Ни народов језыкы все уміејучиј,
не може право съказати немоч јих.

Обаче своју притечу прикладају,
много та уму в мало речи покаже:
Наги сут все народы сущи без книгъ,
бо бити се не можут без оружија,
с нијаким противником тіех душеј наших,
ти сут приготовани в мукы віечне, в плен.

Бо који врага, народы, не љубите,
и бити се с ним велми љуто хочете,
таки отворте прилежно уму врата,
оружије то твърде пријмите ныніе,
иже кујут Вам книгы Господинови,
главу ти непријазни бијут же силно.

Бо тому, иже буквы се приимаје,
сын Божиј - Христос мудрост изглаголаје,
и душе ваше буквами крепиваје,
с всеми апостолами и пророками.

Бо ти, иже слова јих изглаголајут,
достојни будут віерно врага убити,
побіеду красну хвалну принесут Богу,
тіелеса јих отбіегнут тљи страшнеј гнојнеј,
тіелеса, јихже животы сут подобни сну,
не паднут и крепко же стојати будут,
и пред Богом јавити се јако храбри,
стојуч у правеј части трона Божего,
јако буде народы огњем судити,
то с андьелами будут се радовати,
присно славити Бога милостивего,
книжними всегда же піесњами в все віекы,
Богу милујучему људи піејучих.

Убо тому достојна јест всјака слава,
чест и хвала, Сыну Божему, в Тројици
заједно с Отцем својим и Духом Светим,
в віекы віеков от творства же всјакего.

Амин

притеча = parable
ухати = smell
приобрести = get, obtain, receive
противник = enemy, rival, oponent, antagonist
обаче = but, nevertheless
скотниј = adj. ot skot, cattle
плен = pillage, plundering
тља = destruction
паче = rather, first of all
обличати = to accuse

Старословіенска верзија в латинице:

http://wikisource.org/wiki/Proglas

Част фонетичнеј верзије в старословіенскем:

http://www.youtube.com/watch?v=4w0KUQjGRh4

Карпатословіенска и енглијска верзија:

http://www.litcentrum.sk/36106

Чешска верзија:

http://www.ceskaliteratura.cz/texty/proglas.htm

Булгарска верзија:

http://www.pravoslavieto.com/docs/sv_otci/sv_Kiril_Filosof/Proglas_kum_Evangelieto.htm

Advertising